O Nezaboravljenom, ili umesto poklona...
Idi i pogledaj!
Videćeš Seni. Ostatak mene. Moj Sunovrat. I pridizanje. Videćeš Raskršće. Pogrešan put. I sebe bosonogog na njemu...
Videćeš svoju Kob. Sećanje na Kišu. I Potop koji nisam primetila. Potpuno zaneta tvojim Rukavom...
Idi! Idi i pogledaj!
Sve te očekuje u tom Odrazu.
I Pitanje koje me probudilo... Oh, Bože! I Odgovor... Koji drugačiji i nije mogao biti!
Nekoliko Izmišljenih Kvadrata sreće... Na staklu oslikan Oltar. I dalmatinska Nošnja.
Sve ćeš videti gledajući svoj Lepi Lik.
Samo čoveka nećeš...
I uzalud ćeš ga tražiti!
5 Komentari |
0 Trekbekovi
marinans, ja se osecam tako malom pred tvojim orkanski lepim mislima...
Autor hyperblogger — 24 Jul 2008, 14:35
Čini mi se da je komentar domaćice najpribližniji, zato što seke jednako čitaju tvoje stihove...a prelepi su, tako drugačiji, tako sveži...
Autor sanjarenja56 — 24 Jul 2008, 13:25
poklon za zbogom? nekome ko je pogrešio i omašio ulicu u kojoj stanuju ljubav i sreća?
meni tako zvuči, ali, verovatno ima bar još hiljadu različitih mišljenja. i sva su tačna.
i prelepo izneta kroz tvoje reči.
Prijatno!*
Autor domacica — 24 Jul 2008, 12:29
Volim da procitam sve sto napises, jer je predivno. Jedino sto mi fali kod tebe i sto se uvek nadam da cu videti je malo srece, radosti, osmeha....
Autor Pinokio — 24 Jul 2008, 12:17
Tvoje pesme su divne. Svaka koju sam procitala, odusevila me. Najezila bih se, probudila bi nesto duboko skriveno u meni. Nisam ih procitala sve i nameravam da to nadoknadim.
Autor phedredelaunay — 24 Jul 2008, 11:58