Svi pisci pocinju ovako...

        Idi i pogledaj!

       Videćeš Seni. Ostatak mene. Moj Sunovrat. I pridizanje. Videćeš Raskršće. Pogrešan put. I sebe bosonogog na njemu...

       Videćeš svoju Kob. Sećanje na Kišu. I Potop koji nisam primetila. Potpuno zaneta tvojim Rukavom...

      Idi! Idi i pogledaj!

     Sve te očekuje u tom Odrazu.

     I Pitanje koje me probudilo... Oh, Bože! I Odgovor... Koji drugačiji i nije mogao biti!

     Nekoliko Izmišljenih Kvadrata sreće... Na staklu oslikan Oltar. I dalmatinska Nošnja.

     Sve ćeš videti gledajući svoj Lepi Lik.

     Samo čoveka nećeš...

     I uzalud ćeš ga tražiti!