o Promenama
Prekriću i ja pod otvorenim koferima... Spakovaću sve Nepotrebnosti... Peglaću Zavežljaje... I uporediti kompase... Ako rešim da odem.
Neću doći gde me očekuju. Iskrašću se sa Premijere, zaboravivši da aplaudiram. Potrčaću, kao da bih negde i zakasnila. Malo ću i ja sebe podsećati- istina je, uvek se može otići. Pogledaću i na sat, da sve bude uverljivije, kao da bih zaista negde zakasnila.
Učiću i ja kako da čupam pelinov koren, čavrljajući o Egzistencijalizmu... Učiću kako da gledam pučinu, a ostanem ravnodušna... Da prljava, svetlucam od čistih misli... Da se pevušeći vazdignem i provirim kroz jedno okno...
Savladaću sva ta praktična znanja- pakovanja, preterivanja,naglašavanja, kombinovanja, suprotstavljanja...
Sve čekajući da otkrijem tajnu Najvećeg Zanata.
Prekrajanja sopstvenog Usamljeničkog Neba...
Koje me jednako obmota...
Gde god da odem!
I tako nam u učenju najvećeg Zanata prolazi vrijeme i vrijeme, neodlučnosti nas lome, koferi ostaju do pola spakovani, premijera traje, znamo da trebamo požuriti, saplićemo se o vlastite emocije razbacane po nezatvorenim koferima...a sve samo naučeno, planirano, ostavljeno za: jednom.
A to Jednom će doći ako se Odlučimo.
Autor donna — 29 Dec 2008, 06:12
Predivno... jako... istinito...
Tebi i ne treba potvrde, ti si svesna koliko mocno pises... Samo se javljaj cesce znas?
Autor casper — 24 Dec 2008, 18:30
kad na Usamljeničkom nebu zasija ona Zvezda, što nepozvana sjaj unosi u tamnu koprenu noći...
zaboravićeš sva praktična znanja.Prijatno!*
P.S. jeste možda monotono, ali je moram da kažem da je divno napisano.*
Autor domacica — 24 Dec 2008, 18:01