Stidljivo Sretanje
Aragon je češće sebe bojio u Crveno, nego mene učio francuskom jeziku. Češće je sanjao Utopiju, nego sa mnom hodao poljima. Pod njegovim ležajem skupljala sam odbačene Poetične Sitnice. Luj je omamljen gledao Novi Svetski Poredak... Nije primetio da mu fale...
Gurala sam one Sitnice pod nokte i opraštala mu Rasejanost.
Sad me opkolila Šansona koju ne razumem.
Ne čujem lekcije Lošeg Učitelja u njoj. Nema sećanja na Vernu Stolicu, ni verse o Otpadniku Orkana, ni metafore o Nesrećnom Ogledalu...
I tebe će zbuniti uskoro...
Dan će ti, a to ne smem da ti kažem, mirisati na kap Onog Parfema.
Pomislićeš na Rivijeru, a nećeš znati zašto.
Srešćemo se pred Aragonovim vratima ti i ja.
Onda...
Kad u Nemilosti iste Šansone...
Budeš vrlo francuski zaljubljen u mene.
kako si se samo setila aragona? odusevila si me! nema sta, potpuno sam u nemilosti tvog bloga i zaljubljen u njega!
Autor aleksandar — 21 Jul 2008, 14:36
nije vrlo francuski, ali ja sam vrlo "zaljubljena" u način na koji pišeš.
Prijatno!*
Autor domacica — 21 Jul 2008, 14:19
" Budeš vrlo francuski zaljubljen u mene." Medeno pišeš, marinans, i, da, pisci ovako počinju!
Autor sanjarenja56 — 21 Jul 2008, 12:10