Doba Samoće
Njen prozor nema Pogled. Jednoj Dami ne priliči da je vide kako iščekuje.
Na Balkonu, dovoljno visokom da sakrije Uprte Oči, jede prezrelo voće i prepravlja mašnu na bluzi. Sluša vesti o Nepoznatim Gradovima i ponekad uzdahne...
Tako damski...
Iz sobe je, vrlo uspešno, obrisala Miris... Jedna dama se ne sme umrsiti u Uspomenu.
Servira urme pred sebe, pročita onaj Stih O Ponosu i sklopi Dlanove... Dama uvek zna gde da pronađe Verovanje.
U noći, od kose napravi Pletenicu. Prozor ne otvara. Jednoj Dami ne priliči da naslute kako osluškuje.
Između grudi, gde si ti spuštao Kapke, sad nosi Neprobojni Medaljon.
Ni obe šake da položiš na njega, ne bi ga pomerio odatle...
Jedna Dama ti to nikad ne bi dozvolila!
6 Komentari |
0 Trekbekovi
Marinans, svaka čast! "Jedna dama se ne sme umrsiti u Uspomenu."
Ali često se umrsi. iako je dama...
Autor sanjarenja56 — 10 Jul 2008, 07:55
Uvek je lepše tamo gde nismo mi, rekao bi Čehov.
Autor summa — 10 Jul 2008, 00:43
marinans, pravi pravcati opis velike dame, koja provodi dane po ustaljenom, na oko mozda hladnom, ali u istinu nimalo takvom sablonu, koja do statusa dame drzi kao do casti...
i dublje od toga....
Autor hyperblogger — 09 Jul 2008, 14:06
domacica je u pravu - slazem se. fantasticno. do srzi. velika si. bravo!
Autor nastasja — 09 Jul 2008, 14:01
wow ... dovoljno sam rekao ?
Autor urosh — 09 Jul 2008, 13:27
mislim da ću jednoga dana sa ponosom reći- ovo sam čitala još dok je autor sebe smatrao početnikom. a bio je pisac. veliki. do srži.
Prijatno!*
Autor domacica — 09 Jul 2008, 13:18