Konoba...
Samo je više nikada ne traži! Ta Kolekcionarka Geografskih Karata odlutala je na one Peščane Dine... Kojima ti je pretila... Sa kojih te ostavlja svakog minuta sve više... Sa kojih gleda Rusiju... I na kojima sa svake Mape briše ono malo Selo... I onu sobu, naročito...
Gde ti se prodala bez cenjkanja. Za nisku Jeftinih Bisera... Gde su je neke Mostarske Kiše uznemiravale, pa ti se sakrivala pod pazuhom... Gde ti je još pre dolaska spremala poklone od Čipke i Belila... Gde je Gladna i Žedna to poznanstvo Brakom nazvala... Gde je u snu čula Sevdalinku... Gde je malo gatala, ženski sujeverno...
Na Mape, umesto Sela (i one sobe, naročito), stavlja Ogledalo... Ako ikada potraži Putokaz do tamo... Ako ponovo pomisliš da je venčaš... Ako te čuje da jecaš... Ako pođe nazad...
Da umesto Sreće vidi sebe... Sada!
Da ti, ako joj priđeš, baci u lice sve Geografske Karte,sve Jeftine Bisere, sve Prepričane Kiše, sve Odbačene Čipke... Sve Jednom Odsanjane Sevdalinke! Da bude veća od Rusije pred sobom!
I da ti više nikada ne oprosti...
Isto onako... Ženski sujeverno.
Prepoznajem dozivljenu bol!
Ali, uvek manje boli kada se oprosti.
Autor Pinokio — 20 Jun 2008, 13:02
još jedna sa srcem koje je upilo svaku reč. prepoznalo, rastužilo se...
Prijatno!*
Autor domacica — 20 Jun 2008, 12:50
Pogodilo me pravo u srce. Svaka rec, cini mi se.
Autor phedredelaunay — 20 Jun 2008, 12:30