o Nestrpljenju
Zaigraju se, pa oznojane i zadihane posedaju oko mene. Ćućore i došaptavaju se. Ostavljaju lozinke crtajući po pesku... Nerešive šifre... Portrete Neznanih... Pejzaže Neistraženog....
Pišu Mene, moje Zaboravljeno, moje Preboljeno, Željeno! Opisuju moje Nepriznato, moje Odslušano, Neprećutano... Ispisuju Zadržano, Spakovano, Odposlato! Podsećaju na Pročitano, na Precrtano, na Onda Nerazumljivo... Dopisuju Staro pod Starije, Bačeno pod Sačuvano... Preživljeno moje beleže, Nedosanjano, Rastavljeno...
Tražim te van njihovog Okruženja...
Preko njihovih ramena...
Rasejano pod sve Napisano potpišem svoje inicijale...
Čekam da Muze odu...
I žurim da Jednoj Bliskosti umesim krofne...
Da usta punih Prizvatih Sitnica smišljamo svemu nadimke!
Volim tvoje price, ali krofne su druga dimenzija, vel'kacke ko lubenice.
Autor Soy jo, anhelsito: — 03 Sep 2008, 12:25
Ovo mi se jako dopalo.
Autor Pinokio — 02 Sep 2008, 21:45
Jako lepo..
Autor casper — 02 Sep 2008, 21:16
kao i uvek - ostajem bez reci... veliki pozz za Veliku... :)
Autor nastasja — 02 Sep 2008, 20:26
šta da ti kažem, sem da te krofne moraju biti najlepše na svetu kad su upakovane u ovako lepo okruženje.
Prijatno!*
Autor domacica — 02 Sep 2008, 18:59
Rekoh već jednom, ovako počinju veliki pisci. Imaš neobičan stil, meni blizak, prepoznatljiv.
Autor sanjarenja56 — 02 Sep 2008, 17:24
@Mirinans: Bas volim da citam sve sto ti napises, i uvek me ostavis bez reci, tako da nemam sta da ti kazem, osim da je ovo prelepo napisano i prelepo osmisljeno, mastovito, slikovito, puno neznosti i lepote...
Autor andrijana — 02 Sep 2008, 17:05