Svi pisci pocinju ovako...

               U tvom, Najgorem od Svih Mogućih Svetova, izazvaće te neko na megdan... Preko svih polja, pružićeš suparniku ruku. I sve će ti se tim Početkom vratiti...

              Kraljica koju si i tada video u Na Drugoj Strani... Sjajnu! Slavljenu! Obožavanu! Čuvanu!

             Koja je već posle prvog otvaranja, ostavila sve svoje podanike i sve svoje Vernosti! Svoje Raskoši zamenila! Za taj Dolazak pred tvoj tabor... Za ta prekršena pravila... Za tu Neustrašivost! 

           Kraljica, koju opljačkanu i izgrebanu sklanjaju sa te Table... Na koju, u tom Zbegu u kom si živeo ne misliš... Koju si ponizio običnim pionima!

           Polulud za njom, priznaćeš...

          Da je bez nje svaka partija Nečovečna... 

          I da si ih sve predao!