Svi pisci pocinju ovako...

   Jakov je rođen kao Pajac. Ulagujući mu se zbog te svoje surovosti, Usud mu dade Dar- da verujući zavarava... Tako Jakov putuje svetom i glumi. Ljudi se dive njegovom stasu...

  U Prvom potpuno Ličnom ratu, izgubio je oko. Moleći za oproštaj zbog te surovosti, Usud mu dade nov Dar- da glasom sve ostale učini nemim... U pozorišnoj trupi drugih Ranjenika, Pajac je uvek glavni glumac...

  U Drugom potpuno Ličnom ratu, Jakov ostaje bez Unutrašnjosti sebe. Postade obično telo. Usud ga napusti i ode da se ulaguje drugim pajacima... Oni mu dragoceni darovi, ipak, ostadoše u džepu... 

   "Pristigli su glumci, Care!"

   Predstava počinje.

  Pred njegovom Lepotom, publika ćuti. Car veruje da je Pajac veći i od njega samog...

  "Ja sam samo bedni mali car. Ovo preda mnom je Veličanstvo!"

  Ovacije na kraju predstave traju dugo i Jakov se smeška...

  Onda pred tobom skine varljivi kostim i ostane go u svojoj Nakaznosti.

  Pusti te da staviš ruku u njega i opipaš Prazno.

 Posle toga, Jakov Pajac gleda te kako odlaziš i mrvi one Darove Usuda u džepu...