O Davidu...
Živi u Tvrđavi koju je golim rukama, sama, sagradila. Godinama, pažljivo, spuštala je kamen na kamen, strpljivo ih slažući da nema pukotina... Napolju su ostali Mrtvi. Napolju je ostao i San o Trenu Mira. I njeno Ime... U Tvrđavi živi Niko!
Pred ulazom stoji Straža. Zaluta poneka Skitnica, tražeći sklonište na kratko... Zaluta poneki Junak, kušajući svoje junaštvo... Naiđe i Mudrac Znatiželjnik, tražeći tajni ulaz u Tvrđavu... Naiđu Putnici, naiđu Sagovornici, naiđu Lakrdijaši, naiđu Vojske... Priđu Tvrđavi. I nestanu. Stražari spreme gozbu...
Unutra je Ona, koja je Niko... Sama i umorna. Kosa joj duga. Lice joj prljavo. Spava. Ako boli Spolja, manje ce boleti Iznutra, pomisli, budi se, seče sopstveno meso i hrani Dvoglave Pse koji joj leže na stopalima...
Onda Joj dođe Svetac. Pred njim se Straža pokloni, a Psi zacvile...
Ljubi Joj stopala... Vida Joj rane vrhovima prstiju... Kupa je... U uši Joj stavlja sjajne minđuše. Pa je lepa... Skoro kao i Svetac što je.
Ko si ti, pita ga. Šta si od svega što je ostalo van Tvrđave? Jesi li ti Mrtvi? Jesi li moj San o Trenu Mira? Jesi li moje Ime? Jesi li Ja? Šta si od svega što za mene više ne postoji?
Šta radiš u mojim Zidinama? Nije tebi mesto ovde. Među mojom Stražom i mojim Dvoglavim Psima...
Svetac ćuti. I ode.
Sada ga čeka, da se pokloni pred njim. Zacvili... I da ona njemu poljubi stopala.
A Svetac sedi na kamenu, gleda u sjaj onih Minđuša od kog svetli čitava Tvrđava, čita ovo i plače...
Domaćice, ja sam mislio na reči "daj ručak" :)))) Šalim se, naravno. Marina komšinice pozdrav od srceta!
Autor Baladašević — 22 Maj 2008, 15:36
@baladašević, kad kažeš u jednom dahu onaj razmak izmedju volim i te se neprimeti,
Prijatno!
Autor domacica — 22 Maj 2008, 15:33
Domaćice, verovatno si ipak mislila na DVE reči :)
A da li nas moja komšinica igonirše ili još nije pročitala?
Autor Baladašević — 22 Maj 2008, 15:15
koliko vremena treba da se jedna ručno sazidana tvrdjava sruši.
ne znam.
ali jedna reč može da je pretvori u prah.
Prijatno!
Autor domacica — 22 Maj 2008, 15:02
Ne znam kako se desilo da tvoja prethodna dva posta nisam videla. Sada sam ih procitala.
Marina, divno pises, duboko, tajanstveno, fenomenalno.....steta je da tvoje reci ostanu samo na blogu!
Autor Pinokio — 22 Maj 2008, 12:41
Poruši tvrđavi i zađi.
Autor summa — 22 Maj 2008, 12:38
Srecan je onaj kome ti pises. Zbog tebe posecujem blog.co.yu
Autor Aleksandar — 22 Maj 2008, 10:37
Kad dođem jednom preko Salajke do Detelinare, doći ći da se poklonim umetniku koji ovo piše maestralno
Autor Baladašević — 22 Maj 2008, 10:30