...a samo ti postojis
Noću me, kad se umori od bdenja, budi! Nasilno mi otvara oči i ne da da ponovo zaspim... Čudan neki San! Više voli da me proganja na javi... Danju! Dok sam budna...
Vara me, laže! Boji sam sebe u boje koje volim, obećava mi... I svaki put poverujem! Da me više neće probuditi... I da ću ga ostvariti! Da ću pobeci od svoje sopstvene žalosti... Da ću pobediti samu sebe!
Nje vise nema...
Od svega, šta pamtim? Zvuk potpetica, bajkovito tih... Otvara vrata! Ili ih ja otvaram pred njom?
Zvuk potpetica, posle neke svečanosti, gde neka glumica, čita neko moje pismo ... Nekom Pesniku... Grli me! Ili me drzi pod ruku?
Zvuk potpetica... Nečijih... Tuđih... Ne vise Njenih....
Samo taj nepočivsi San... Da Joj cujem potpetice...
I kada god se nespretno sapletem na kamenčić, pa patim danima, i kada izgledam dostojanstveno, i kada nigde ne pripadam, i kada ponovo tražim sebe, i kada znam da se bez Nje neću naći, ja , za svaki slučaj, snažno udarim stiklom o Svet Kojim Koracam... Usnim, moze me cuti...
Tome,valjda, potpetice i sluze- da ponekad slažu...
Ona ne sme znati! Koliko plačem...
Ona mora misliti... Da osvajam svet... I da veselo skakućem.... Kroz Sopstveni Život!
3 Komentari |
0 Trekbekovi
Ti si nesto najlepse sto se desilo na ovom blogu. Puno pozdrava i samo napred!
Autor KATARINA — 05 Maj 2008, 16:17
...ili:pisi na blogu!
Ovde se talenat hrani i raste...
I napisi tu knjigu,obavezno.
Pozdrav.
Autor stepskivuk — 05 Maj 2008, 12:12
Marina, odusevljavas me!!!!!! Ne traci talenat na blogu! Pisi knjigu!
Autor Darko — 05 Maj 2008, 12:07