Staromodna istinita priča...
Heraklit je uporan... Piše mi stalno istu razglednicu... Iz nekog bircuza... Okolina Beča... Mada već odavno poštarima ne verujem... Muči me njihova promenljivost... I potkupljivost... Koju, slutim, Heraklit koristi da me podseća... "Volim Te! Saopštila je ptica feniks. Koja je sve što kaže mislila ozbiljno!" I ništa više... Sem slike stola u tom bircuzu... Gde, čujem, loče danima.
Čeka, valjda, tu pticu... Nikad sa njim nisam bila načisto. Čeka li, ili ispraća...
A mogli smo sasvim lepo da živimo... Da odašiljemo razglednice... Podmićujemo poštare... I dočekujemo, praveći vrata u pepelu....
Samo da nije toliki šeret i samotnjak...
"Dobro sam sad. Još uvek sve što kažem, mislim ozbiljno... I letim na čelu jata."- odgovorim i nasmešim se misleći na njega
Ti o tome nikada ne pitaš. Heraklit ti nije blizak...
A sobarice ga nikada ne citiraju.
