Svi pisci pocinju ovako...

   Zakazaću Ti sastanak na onom Raskršću... Da malo tamo stojimo... Da vidiš šta je Nedoumica... Šta je pogrešna Odluka... Šta je Nepoznata krivina... Tebi su, Sveznajućem, sa Trona, svi putevi pregledni i prostrani... Sad ćeš malo prošetati sa mnom!

    Odvešću Te do one Reke koja me je mamila... Kvasila nekim svojim mađijama... Dom mi u sebi pravila... I znala i nudila... Sama sam joj utekla! Tebe ni tada, Svevidećeg, nije bilo...

   Otići ćemo i da čuješ Lelek! Tri... Jedan za drugim... Pa da kažeš- ne bi li i Ti, Besmrtan, od njih preminuo...

    Malo ćemo igrati po mojim pravilima ovaj put....

   Malo ćeš gledati i što ne bi...

   I otići gde nikada nisi...

   Dođi kada Ti budem zakazala sastanak...

   Da se, Bože, Ti i ja izmirimo!